Klub Mladih istraživača je osnovan 16. februara 1969. godine u Valjevu, a osnovala ih je grupa mladih entuzijasta spremnih za istraživanje i otkrivanje neotkrivenih tajni prirode. U početku svog postojanja, Klub je imao sledeće istraživačke grupe: speleološku, biološku, etnografsku, sociološku, turističku i grupu za program ''ishrana u prirodi''. Prokrstarili su Durmitorom, istražili Valjevske planine. Danima su radili u Azbukovici, pročuli se upornošću na Mljetu, Kopaoniku i Povlenu. Odlazili su u divljinu, nedeljama se hranili onim što su u prirodi zaticali. Jeli su i zmije i mrave, pili čaj od lista jagode, majčine dušice, srkali sok od borovih iglica...
Kaže se da je oduvek istraživacki rad bio protkan i igrom, šalom i tim zdravim, mladalačkim nadmetanjima.

Dana 29. jula 1969. godine desila se strašna nesreća na Durmitoru, gde su članovi Kluba mladih istraživača realizovali dvadesetodnevnu letnju akciju. Tog dana je tragično preminuo član speleološke grupe Vladimir Mandić Manda. U sećanje na njega, 1. avgusta 1969. godine, odlučeno je da Klub mladih istraživača nosi njegovo ime. Naredne godine, Klub prerasta u Društvo.

Društvo istraživača ''Vladimir Mandić Manda'' je organizacija, otvorena svima koji osećaju potrebu za aktivnostima kojima se ona bavi i prima na sebe disciplinu koju zajednica svakom svom članu nameće. U ovu zajednicu imaju pristupa svi oni koji osećaju u sebi životnu energiju i elan potreban za ostvarivanje zadataka koje zajednica sebi postavlja, svi oni koji mogu da se vesele uspesima, koji cene i vole prirodu.

Do sada je kroz Društvo prošlo preko 6000 mladih entuzijasta! Oni su bili članovi jedne od, do sada postojećih 18 grupa i to: arheološka, grupa za ishranu u prirodi, flora, etnološka, etno-muzikološka, geološka, speleološka, ornitološka, stomatološka, ekološka, foto-služba, astronomska, biološka, veterinarska služba, istorijska, turistička i geografska grupa i podmladak.

 

Članovi Društva istraživača ''V. M. Manda'' su idejni tvorci Republičke konferencije Mladih istraživača Srbije (MIS), koja je počela sa radom 1976. godine. Iz našeg Društva je potekla i ideja o osnivanju Istraživačke stanice Petnica, osnovane 14. septembra 1982. godine. ''Sretni smo što je pored naše Petničke pecine nikla prva Istraživačka stanica-izvorište novih ideja i novi kvalitet akcije i organizacije mladih istraživača'', govorili su u to vreme članovi speleološke grupe.

 

Jedna od prvih značajnijih akcija članova speleološke grupe Kluba mladih istraživača Valjeva bila je istraživanje pećine Šuplja lipa, u selu Robaje, desetak kilometara udaljenom od Valjeva. Oni su, ustvari, bili prvi ljudi koji su se spustili u dubinu te zanimljive pećine.

 

Koliko su članovi Društva istraživača bili aktivni dokazuju i monogbrojni realizovani projekti od kojih su najznačajniji: ''Eksperiment '' na Durmitoru koji je realizovan od strane članova grupe za ishranu u prirodi, zatim speleološka grupa je istražila preko 11 speleo-objekata za turističke svrhe, arheolozi si istraživali Petničku pećinu, biolozi su beležili dobre rezultate u sakupljanju, prepariranju i determinisanju novih vrsta. Ali, to su samo neki od važnijih projekata koje su realizovali članovi Društva u tom periodu.

 

Aktivnostima Društva se izražavaju raznovrsna i konkretna interesovanja mladih za naučno istraživacki rad sa ciljem da mladi, na temeljima nauke i kulture, prošire svoja znanja o prirodii životnoj sredini, doprinose razvoju Društva i nauke.

 

"Da, nas 250 smo amateri i to ćemo uvek i ostati'', uveravao je sve sa ponosom Dušan Mihajlović, prvi predsednik ovog u zemlji jedinstvenog društva. ''Iako društvo nema ambicije da preraste u naučnu instituciju'', objašnjavao je Mihajlović, ''ono nema ni bolesnu želju da se liši pomoći naučnika: težimo istinskom spoju poletnosti, mladalačkog nestrpljenja i smirene mudrosti starijih. Težnju i ostvarujemo-imamo poznate stručne saradnike i savetnike.''