Svi oni koji su zainteresovani da postanu članovi Speleološke grupe Društva istraživača ’’Vladimir Mandić – Manda’’, moraju, pre svega, uspešno da završe osnovni kurs speleologije . U okviru osnovne obuke polaznici kursa se upoznaju sa bazičnim znanjima i principima koji se primenjuju u speleologiji. Osnovni kurs podrazumeva sticanje elementarnih znanja koja se tiču ovladavanja tehnikama rada sa užetom, kretanja kroz speleološke objekte kao i boravka u njima. U program početnog kursa ulaze i osnovna pravila vezana za boravak u prirodi, kampovanje i orijentaciju u prostoru. Kursantima se prezentuju tipovi i karakteristike opreme koja je neophodna za bezbedno bavljenje ovom ekstremnom aktivnošću. Za vreme osnovnog kursa potencijalni speleolozi se mogu posvetiti i fotografiji i filmu koji u specifičnim, podzemnim uslovima, dobijaju posebnu dimenziju. U planu je da se u koncept osnovnog kursa uvrsti i upoznavanje polaznika sa tehnikama i opremom za merenje i snimanje pećina i jama. Iscrtavanje profila speleoloških objekata, kao i prikupljanje podataka iz raznih oblasti je jako bitan deo istraživanja koji je u poslednje vreme neopravdano zapostavljen u radu većine speleoloških klubova. Snimanje pećinskih kanala, dvorana i drugih podzemnih prostora je veoma važan deo svake ozbiljnije akcije, naročito ako se uzme u obzir da je, krajem 20. i početkom 21. veka, akcenat u radu speleoloških organizacija stavljen upravo na morfometrijska istraživanja, a sve u cilju obaranja rekorda i otkrivanja najdužih pećina i najdubljih jamskih objekata. Takođe, svaki speleolog bi morao da poznaje i osnove prve pomoći, kako njen teorijski deo, tako i praktičnu primenu na terenu. Naravno, rutina u radu i preko potrebno iskustvo, stiču se isključivo kroz vežbu i stalne akcije.
    Opremački kurs je drugi, napredniji stadijum u razvoju svakog speleologa koji ima želju da se ozbiljnije bavi speleologijom. Program opremačkog kursa bavi se osnovama opremanja objekata. Završetkom napredne obuke, speleolog stiče neophodna znanja i veštine iz mnogih oblasti. Akcenat je na samostalnom opremanju, bezbednom ulasku, pravilnom postavljanju sidrišta na dobro odabranim mestima, kretanju i dužem boravku – bivakovanju u speleološkim objektima.
    Dalje usavršavanje prema ličnim interesovanjima i mogućnostima članovi Speleološke grupe stiču u okviru međuklupskih akcija kao i učestvovanjem na međunarodnim kampovima. Najčešće je u pitanju ’’PERF’’ – obuka koja se sprovodi po programu ’’EFS’’ – francuske Škole speleologije. Zvanje ’’PERF’’, u grubom prevodu na naš jezik, odgovaralo bi neformalnom zvanju ’’opremača’’ po speleološkoj terminologiji sa naših prostora. Bitno je pomenuti i ’’PROTEUS’’, speleospasilački seminar, u okviru koga se uče osnove spasavanja iz speleoloških objekata. Na kraju, oni najbolji odlaze u Francusku kako bi po završetku određenih seminara postali speleo instruktori, inicijatori ili monitori.